drevna japanska borilačka

Judo je drevna japanska borilačka veština, a ujedno i jedan od malobrojnih olimpijskih borilačkih sportova. U mnogim zemljma judo je uključen u sistem fizičkog vaspitanja, vojnu i policijsku obuku i predstavlja izvanredan spoj fizičkog, intelektualnog i moralnog vaspitanja. Pored stvaranje dobrog sportiste, sport bi svakako trebalo da ima važniju ulogu, a to je stvaranje dobre osobe.

Judo, naročito, razvija disciplinu, manire, tačnost, snagu, izdržljivost, postojanost, jačinu i poverenje. Sve su to karakterne osobine od suštinskog značaja za uspeh i sve one su cenjenje od strane društva. Društvo i te kako poštuje osobu koja pobeđuje sa skromnošću, a gubi sa stilom. Iako je judo borilački sport, borbe koje deca imaju u judo sali (dojo) su zapravo priprema za mnoge životne izazove jer u životu, kao i u džudou ne pobeđujemo uvek. Tako da, izvodeći judo borbu (randori) i takmičeći se po pravilima, deca se uče upornosti, odlučnosti i istrajnosti.

Ona takođe uče da nije uvek važna pobeda, već vreme i trud koje su uložili u vežbanje. Ono što pravi razliku između judoke i drugih je nalaženje hrabrosti da se takmiče.

Borbe i takmičenja razvijaju osnovni nivo samouverenosti koji omogućava čak i judoka junioru da prepozna pretnju i da reaguje na pravi način (pod uslovom da je judo trening dopunjen mudrim roditeljskim savetom). Da zaključimo, džudo uči mnogim životnim lekcijama i razvija jake karakterne osobine koje ce služiti deci kako kroz težak tinejdžerski period tako i kada odrastu.

Judo klub Judoka već tri godine veoma uspešno prenosi ovu veštinu i sve njene vrline na najmlađe polaznike.

Istorijat judoa

Judo (nežan put) je borilačka veština i olimpijski sport nastao 1882. godine kao skup probranih tehnika iz džiudžicua. Džiudžicu je u to vreme u Japanu bilo zajedničko ime za sve borilačke veštine (udaračke i rvačke).

Tada je osnivač judoa, Džigoro Kano (Jigoro Kano), koji je savladao nekoliko stilova džiudžicua, odlučio da uzme ono najbolje od svake i da odbaci nepotrebno.

Njegova filosofija bila je pristupačna svim ljudima bez obzira na godine ili pol, tako da nije diskriminirala nikoga. Kano je smatrao da su hodanje, trčanje, plivanje i judo aktivnosti koje može da radi svako. Takođe je verovao da neke vrednosti stečene preko Judoa i ostalih formi fizičke edukacije mogu biti prenesene i u svakodnevni život svakog pojedinca. Princip “maksimalno efikasna upotreba fizičke i mentalne energije” postaje „kamen temeljac“ Judoa, ali i koristan princip u mnogim aspektima života.

Judo se vrlo brzo proširio i van granica Japana. Tom širenju je doprinela i Kanova politička pozicija u Japanu. Sam Kano je trinaest puta putovao van granica Japana , održavao demonstracije Judoa i tako širio univerzalnu filozofiju ovoga sporta.

Nakon službenog predstavljanja Judoa 1882. godine, Kodokan je 1885. godine predstavio prvu klasifikaciju tehnika bacanja (Gokyo no Waza). Ova klasifikacija je sadržala 42 tehnike bacanja, a tokom dvadesetog veka se više puta menjala . Godine 1997. je napravljena poslednja korekcija klasifikacije tehnika bacanja i od tada ona sadrži 67 bacanja.
Kao olimpijski sport Judo se prvi put pojavljuje 1964 . godine.

Vrline koje krase judo

Osnovne vrline koje krase judo su :
Etika – učenje o moralu koje podrazumeva uzajamno pomaganje i zajednički napredak.
Ovo su etički principi kojih se svaki judoka (džudista) mora pridržavati:
– Judoka nikada ne napada prvi, on se uvek brani, osim u slučajevima kada je nečiji život ugrožen, tada je dužan da ga stavi u zaštitu.
– Ukoliko dođe do sukoba, judo se upotrebljava kao krajnje sredstvo “ubeđivanja”, ako se na drugi način ne može zaštiti sopstveni ili tuđi život.
– Ipak, ako dođe do toga da se mora primeniti judo kao sredstvo odbrane, treba što je moguće više štedeti život i zdravlje protivnika.
– Ukoliko dođe do povrede tokom vežbanja, čak i teže, nije dopušteno nikoga okriviti, pa čak ni sebe.
– Celokupno ponašanje judoke u judo sredini i van nje mora biti u skladu sa sportskim i etičkim principima društva.
Odgovornost – podrzumeva odgovornost prema treningu, prema protivniku i prema sebi.
Higijena – čist kimono, čisto telo, čist tatami.
.